Zbog sve veće potrebe za izgradnjom nove javne infrastrukture, ulaganjem u dobra od opšteg interesa kao i pružanjem usluga od javnog značaja u Republici Srbiji, bilo je neophodno stvoriti pravni i institucionalni okvir za privlačenje privatnih investicija.

Dugo očekivani Zakon o javno-privatnim partnerstvu i koncesijama usvojen je u novembru 2011. godine, što je od posebnog značaja zbog smanjenih šansi za dobijanja povoljnih kredita od međunarodnih finansijskih institucija, te je postalo neophodno angažovanje privatnog kapitala za izgradnju puteva, škola, vodovoda, deponija i svih onih projekata za koje nemaju sredstava za tradicionalno budzetsko finansiranje. Suština uvođenja privatnog sektora, jeste smanjenje fiskalnog pritiska na lokalni budzet, ubrzanje infrastrukturnih ulaganja, poboljšanje usluga i smanjenje njihovih cena.

Zakonom o javno-privatnom partnerstvu „Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 88/11 je po prvi put u pravni sistem Republike Srbije uveden pojam javno-privatno partnerstvo i po prvi put će državni i lokalni organi biti u mogućnosti da svoje potrebe za infrastrukturom i javnim uslugama realizuju po ovom modelu uz jasno utvrđena pravila postupanja.

Zakonom o javno-privatnom partnerstvu uređuju se: uslovi i način izrade, predlaganja i odobravanja projekata javno-privatnog partnerstva; određuju subjekti nadležni, odnosno ovlašćeni za predlaganje i realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva; prava i obaveze javnih i privatnih partnera; oblik i sadržina ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa ili bez elemenata koncesije i pravna zaštita u postupcima dodele javnih ugovora; uslovi i način davanja koncesije, predmet koncesije, subjekti nadležni, odnosno ovlašćeni za postupak davanja koncesije, prestanak koncesije; zaštita prava učesnika u postupcima dodele javnih ugovora; osnivanje, položaj i nadležnost Komisije za javno privatno partnerstvo, kao i druga pitanja od značaja za javno-privatno partnerstvo, sa ili bez elemenata koncesije, odnosno za koncesiju.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama „Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 15/16, usvojen je radi daljeg regulisanja i unapređenja pojedinih odredaba Zakona, budući da je prošlo više od četiri godine njegove implementacije, usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, i poboljšanja kontrole fiskalnih i finansijskih implikacija i rizika projekata javno-privatnog partnerstva.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama „Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 104/16, usvojen je takođe radi daljeg regulisanja i unapređenja pojedinih odredaba Zakona i usklađivanja sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom.

Zakon omogućava Vladi, pokrajini i lokalnim samouprava, svakome iz svojih nadležnosti, da samostalno donesu odluku o pokretanju postupka za realizaciju projekta JPP i o saradnji sa privatnim partnerom. Tome mora da prethodi analiza ekonomske efikasnosti predloženog projekta, odnosno, javni sektor mora da dokaže da je konkretan projekat bolje realizovati putem partnerstva sa privatnim sektorom i da je isti isplativ (dobijena veća vrednost za uloženi novac).

Globalno posmatrano, posebno u vremenima ekonomske krize, vlade ne mogu zadovoljiti stalno rastuću potrebu za javnim uslugama delujući samostalno, tako da se nametnula potreba da se potraži pomoć i u ostalim sektorima. Tokom perioda sporog rasta, prihodi vlada vrlo često nisu dovoljni da bi se zadovoljili svi zahtevi, što zahteva rezove u budzetima da bi se smanjila potrošnja ili (ne)popularno povećanje poreza. Partnerstvo može obezbediti nastavak pružanja ili poboljšanje nivoa usluga, uz smanjene troškove.

Javno-privatno partnerstvo je jedan od najperspektivnijih oblika takve saradnje. Ona se zasniva na priznavanju da i javni i privatni sektor mogu imati koristi od udruživanja svojih finansijskih (i administrativnih) resursa, znanja i stručnosti za poboljšanje pružanja usluga svim građanima.

U skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu („Službeni glasnik RS“, broj 88/11, 145/16, 104/16), Komisija za javno privatno partnerstvo pruža stručnu pomoć pri realizaciji projekata javno-privatnih partnerstava i koncesija, kao međuresorno javno telo operativno nezavisno u svom radu.

Komisija je obrazovana Odlukom o obrazovanju Komisije za javno-privatno partnerstvo („Službeni glasnik RS“, broj 13/12), koju je donela Vlada. Od obrazovanja Komisije, bilo je nekoliko imena Odluke, a poslednja Odluka o izmeni Odluke o obrazovanju Komisije za javno-privatno partnerstvo objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 5/2018 .

U Komisiju, koja broji devet članova, imenovani su predsednik i članovi Komisije na predlog predsednika Vlade, ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za poslove infrastrukture, ministarst va nadležnog za poslove rudarstva, ministarstva nadležnog za poslove komunalnih delatnosti, ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, autonomne pokrajine i grada Beograda. Predstavnik ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja je ujedno i predsednik Komisije, a predstavnik ministarstva nadležnog za poslove finansija je zamenik predsednika Komisije.

Komisija:

Ministarstvo nadležno za poslove ekonomije obezbeđuje prostor i druge uslove za rad Komisije i obavlja stručne, administrativne i tehničke poslove za Komisiju, a naročito: prima prijave projekata i obrađuje ih; vodi evidencije o JPP i koncesionim projektima; priprema predlog godišnjeg izveštaja, koji Komisija podnosi Vladi; obavlja i druge stručne, administrativne i tehničke poslove od značaja za rad Komisije.